ПОДЕЛА НОВОГОДИШЊИХ ПАКЕТИЋА ПРЕДШКОЛЦИМА У ЧОКОТУ
У Достинику традиционално на крају календарске године обрадујемо наше најмлађе школарце. Ове године смо посетили предшколску групу у ОШ“Десанка Максимовић“ у Чокоту. Наш Деда Мраз је поделио 12 новогодишњих пакетића. Предшколци су исказали своје новогодишње жеље и са својом васпитачицом Тијаном се захвалили песмом и рецитацијом.
23.12.2024.
ЗАХВАЛНИЦЕ ЗА НАЈМЛАЂЕ ХУМАНИТАРЦЕ У ОШ"ПРВИ МАЈ" У ТРУПАЛУ
У ОШ „Први мај“ у Трупалу одржана радионица под називом „Бити хуман значи помагати,“ у организацији Добротворног друштва „Достиник.“ Водитељи радионице били су Александар Томић и учитељица Драгана Митровић Вељковић.
Циљ радионице био је да ученицима приближи значај хуманитарног рада и развије свест о важности помагања другима. Током радионице, деца су учествовала у групним активностима, осмишљавала приче и израђивала постере на тему хуманости. Њихова креативност и ангажованост биле су изузетне, што је допринело успеху радионице.
Ученици су показали велико интересовање и ентузијазам, а завршетак радионице обележен је поделом захвалница и симболичних поклона. Повратне реакције деце биле су врло позитивне, изразили су задовољство наученим и мотивацију да учествују у сличним активностима у будућности. Радионица је остварила свој циљ и додатно подстакла ученике да промовишу хуманост у својој заједници.
12.12.2024.
ЈЕДНОКРАТНА НОВЧАНА ПОМОЋ ЗА ЈАНКОВИЋЕ ИЗ ЂУРАКОВЦА
Породици Јанковић из ђураковачког засеока Благача (општина Исток) је уплаћена једнократна новчана помоћ у износу од 50 евра. У овој породици одраста и четворогодишњи Радош, као једино српско дете у овом засеоку.
01.12.2024.
ТРОДНЕВНИ ОБИЛАЗАК КОСОВА И МЕТОХИЈЕ
Чланови нашег друштва су од 29.11. до 1.12. боравили на простору наше јужне покрајине. Нашу делегацију је предводио Миљан Стојановић, председник Достиника а поред Сандре Пантовић и Мирослава Стаменковића, задовољство да по први пут посете свету српску земљу су имали нови чланови: Никола Миловановић и Сања Станковић.
Првог дана је посета реализована на Централном Косову и Косовском Поморављу. У Бабином Мосту смо по први пут посетили „Часну трпезу“ – култно место из времена Косовске битке, где се причестио део српске војске пред бој. Ова знаменитост стоји у порти цркве Пресвете Богородице. Бабин Мост је једино већински српско село на путу од Приштине ка Косовској Митровици. Свратили смо и до ОШ“Милан Ракић“ у овом селу и чули причу о реновирању школске зграде, коју су мештани организовали уз тешку муку и опструкције са друге стране. Газиместан, та митска кула помало самује, те смо га посетили и подсетили се велике жртве и народног отпора који су тадашњи Срби пружили надолазећој Турској царевини. У манастиру Грачаница смо чули детаљне историјске податке и причу о садашњем положају манастира и његов неизмерљив значај по опстанак Срба у приштинском крају. Домаћини из Бабиног Моста су нам се захвалили скромном закуском и дружењем за прву овакву посету овом месту. Ми смо лично упознали и нашу колегиницу Данчетовић, која здушно анимира своје ученике да се опробају у креативном писању и учествују са својим радовима на наш литерарни конкурс. Други део дана смо провели у Косовском Поморављу, обилазећи манастир Драганац, једини живи манастир у овом делу Косова и Метохије. Угостио нас је игуман Јустин, кога памтимо из ранијих сусрета по својој шаљивој природи и гостопримљивости. Уз послужење, разменили смо по коју реч о градитељству у манастирском комплексу и самом значају Драганца за српски живаљ ових крајева. У смирај дана поклонили смо се моштима Св. Босиљке Пасјанске, која је скоро уведена у ред светих као новомученица пасјанска. Слушајући легенду о њеном страдању, укрепили смо се у сазнању да су ондашњи Срби били чврсте вере и трпељиви као и садашњих око 150 000 Срба колико се процењује да тренутно живи на КиМ. У вечерњим сатима долазимо у Свете Архангеле код Призрена, смештамо се у конак цара Душана и после вечере сумирамо први дан посете уз косовско- метохијске песме.
Другог дана смо обишли призренске светиње, катедрални храм Св. Ђорђа и некадашње епископско седиште рашко – призренских епископа и Богородицу Љевишку. У Призренској Богословији смо чули причу о њеном историјату и ктитору Сими Игуманову. Неколико сати слободног времена наши чланови су искористили за разгледање града, пењање на тврђаву Каљају и дегустацију призренских специјалитета. Други део дана смо провели у Подрими, посетом Ораховцу и Великој Хочи. Ораховачки парох нам се захваљује на доласку у Метохију и истиче колико то значи преосталим српским породицама у горњем делу града. Велика Хоча нам је изгледала некако умивено у односу на наш прошлогодишњи долазак. Уличне светиљке, мини трг, омладински клуб су неки од нових садржаја које је у међувремено добило ово српско средиште Ораховачког краја. После вечере у виници Петровић, наставили смо дружење са мештанима и домаћинима код којих смо ноћили.
Трећи дан, недељу, започињемо одласком у Дечане и литургијом код Светог краља Стефана Дечанског. Високи Дечани под будним оком КФОР-а су као и сваке недеље са многобројним верујућим народом. Чујемо да су поклоници дошли са свих страна, Војводине, Хомоља, Републике Српске, Срема, Шумадије. Затим посећујемо Пећ и Патријаршију. Хук Призренске Бистрице улепшава доживљај ове мајке свих наших цркава. Преко Витомирице се спуштамо у Осојанску долину и посећујемо Осојане, највеће повратничко село у Метохији. Овде нас је сачекала породица Јанковић из Ђураковца, засеок Благача, која је у систему акције једнократне новчане помоћи. У срдачном разговору смо се упознали лично са татом Дејаном, мамом Сањом и четворогодишњим Радошем, који је једино дете у овом ђураковачком засеоку. Из готово свих обновљених кућа диме димњаци а примећујемо да је започета изградња још два објекта. Из добијених ланч пакета смо сакупили слаткише за дечицу из осојанског вртића, за коју смо чули да их има 15- ак. У смирај дана продужавамо даље кроз Пећки Подгор до села Црколез на самом ободу Источког краја где се он додирује са Дреницом. Овдашњи Срби се нису расељавали 1999. и 2004. год. иако су ту цену платили бројним главама. Данас Црколез опстаје захваљујући сточарству и помоћи која стиже од државних органа Србије. У селу постоји ОШ“Јединство“ измештена из Ракоша, амбуланта и црква из 14. века посвећена Усековању главе Св. Јована. У црквеној трпезарији уз песму и разговор са мештанима, учинили смо, како смо чули од домаћина Жикице Белошевића, да са свима нама Црколез није скоро видео оволики број Срба. Радосни смо што смо лично упознали чланове ове две најбројније фамилије – Белошевић и Тијанић.
Косово и Метохију напуштамо са пуно доживљаја и испуњени сазнањем да живимо у истини а не у митовима и идеалима. Као што рече наша чланица Сандра, потреба и обавеза свих нас је да својим присуством сачувамо најсветије.
01.12.2024.
УРУЧЕНО 10 ПАРИ ОПАНАКА КУД-У "СТОЈАН СТОШИЋ МИЋКО" У КОРЕТИШТУ КОД ГЊИЛАНА
Члановима КУД-а Стојан Стошић Мићко из гњиланског села Коретиште је уручен први сет од 10 пари кожних опанака са гумираним ђоном. Препознали смо потребу да помогнемо овом КУД-у, које има дугу традицију и изнедрило је пуно знаменитих фолклораца. Велику захвалност исказујемо госпођи Ивани Николић, кореографкињи из Коретишта, која је уложила велики труд на оживљавању друштва после 1999.године. У здрављу да фолклорци из Коретишта промовишу игре, песме и обичаје из Косовског Поморавља!
30.11.2024.
ПОМОЋ У ГРАЂЕВИНСКОМ МАТЕРИЈАЛУ ЗА МИТРОВИЋЕ ИЗ МАЛЕ БРАИНЕ КОД МЕДВЕЂЕ
За потребе набавке грађевинског материјала и за изградњу економске зграде – стаје, Митровићима је уплаћена новчана помоћ у износу од 50.000 динара.
Двојица браће Милован и Милић живе са старим родитељима на самој административној линији са Косовом, без икаквих примања и помоћи са било које стране.
Принуђени су да за потребе чувања стоке у зимском периоду, изграде нову стају од чврстог материјала јер је досадашњу шталу зуб времена однео.
26.11.2024.
УПЛАЋЕНА ЈЕДНОКРАТНА НОВЧАНА ПОМОЋ ПОРОДИЦИ СТОЈАНОВИЋ ИЗ ЖИВИЊАНА КОД ПРИЗРЕНА
Шесточланој породици Стојановић из Живињана у Средачкој жупи је уплаћена једнократна новчана помоћ у износу од 6.000 динара. Ово је једина породица која је стално настањена у чисто српском селу надомак Призрена, у Средачкој жупи. Деда Тихомир, надалеко познати занатлија и бака Олга, су успели да обнове своје домаћинство. Вредно радећи са сином Александром, који се је након повратка оженио и проширио породицу са двоје деце. Милица иде у 3. разред на Брезовици јер је то Живињану најближа српска школа а мали Василије има 3 године. Стојановићи су можда и најбољи пример за одрживи повратак и опстанак на Косову и Метохији. Захваљују се свим донаторима који су део ове наше дуготрајне акције, речима да мо увек добродошли у Средачку жупу.
14.11.2024.
СВЕТСКИ ДАН ПЕШАЧЕЊА
- КАЊОН ВУЧЈАНКЕ -
Чланови друштва Достиник су обиласком кањона Вучјанке традиционално обележили Светски дан пешачења. Посету Вучју смо започели у цркви Св. Јована Крститеља. Овај изузетно леп храм је задужбина породице Теокаревић, која у Вучју удара темеље развоја текстилне индустрије почетком 20. века.
Пут настављамо до друге по старости хидроцентрале у Србији, на реци Вучјанки, која од 1903. производи струју за варошицу Вучје. Уз Вучјанку обилазимо Ђокине вирове и водопад који својом буком буди сва чула.
Шумском стазом пешачимо до Скобаљић града и прелепог видиковца Соколица. У подножју Скобаљић града је Камен чувар – академски рад познатог уметника из Вучја, Бате Анђелковића.
На крају путешествија свраћамо и до цркве Св.Петке у селу Рударе.
Са нама је данас била и група радника Завода за медицину рада из Ниша и употпунила својом позитивом данашње дружење.
13.10.2024.
ОСМИ И ДЕВЕТИ КРУГ АКЦИЈЕ "ПОМОЋ ВРШЊАЦИМА УЗ АДМИНИСТРАТИВНУ ЛИНИЈУ СА КОСОВОМ
Школски прибор и дидактички материјали за издвојена одељења ОШ“Светислав Мирковић Ненад“ из Мале Плане
Чланови Добротворног друштва Достиник из Ниша су 21 – 22. октобра реализовали акцију поделе 44 пакета са школским прибором и дидактичким материјалом ученицима осам издвојених одељења школе из Мале Плане.
Достиник традиционално ову акцију под називом „ Помоћ вршњацима уз административну линију са Косовом“ реализује у октобру, за време обележавања Дечије недеље.
„Ово је био девети по реду круг наше акције, којом желимо да промовишемо међувршњачку сарадњу између деце нишких школа и планинских школа које опстају у залеђу Прокупља, Куршумлије, Медвеђе и Врања. Током два дана обишли смо малобројне ученике у издвојеним одељењима у Доњој Топоници, Прекадину, Товрљану, Бресничићу, Конџељу, Белољину, Ресинцу и Великој Плани. Са нама су били ученици и представници партнерских школа из нишких насеља Медошевац, Поповац и Каменица. Поносан сам на одзив и вољу ове деце да се укључе у нашу хуманитарну акцију и тиме изграђују изузетно важну хуману црту своје личности и солидарност.“ – истиче Миљан Стојановић, председник друштва.
„Са обиласка ових топличких села враћамо се пуни утисака и захваљујемо се домаћинима на указаном гостопримству. Боравком и упознавањем са колегама из поменутих школа испунили смо још један циљ а то је међуинституционално повезивање између топличких и нишких школа. Све више се сусрећемо са школама у којима је комбинована настава од 1. до 4. разреда али и појаву да родитељи децу уписују у удаљеним градским школама, заобилазећи школе у свом селу. Ипак видимо велику жељу и предузимљивост код мештана, родитеља и учитеља да удружени сви заједно очувају ове сеоске школе за будуће генерације. Томе у прилог говори и податак да је школа у Товрљану на висовима Соколовице, обновљена 2015.год. и још увек ђаке чека. Охрабрује податак да ће у Великој Плани следеће године у школске клупе сести петоро првака“ – поручују из друштва Достиник.
У склопу посете чланови Достиника су посетили неке од туристичких знаменитости Топлице попут, манастире Светог Николе у Куршумлији и Ајдановац, архео парк Плочник и Бресничко језеро.
„ Радосни смо што је и Топличка Мала Плана са својим издвојеним одељењима нашла своје место на мапи посећених школа у овој изузетно племенитој акцији. У плану је укључивање и осталих општина које територијално гравитирају линији ка Косову у систем наше акције.“ – закључују из друштва Достиник.
21.10.2024.
ЈЕСЕЊИ ИЗЛЕТ
„ ГОРЊАЧКА КЛИСУРА – КАПИЈА ХОМОЉА“
Традиционално у септембру чланови и сарадници Достиника су организовали једнодневни излет у крају где се Ресава наслања на Хомоље. Почетна дестинација нам је био градић Деспотовац. На излазу из града посетили смо Парк макета у коме су у размери 1:17 у односу на стварну величину, изграђене макете 34 средњовековних српских манастира. Аутор ових макета је Миленко Илић, некада запослен у руднику, који је прву макету урадио 2008.године. Рускиња, кустос овог музеја на отвореном нас је својим приповедањем провела кроз историју.
ВОДОПАД ВЕЛИКИ БУК У ЛИСИНАМА – још једна чаролија Хомољског краја
Водопад Велики бук у Лисинама надомак Ресавске пећине, висине 15м један је од највиших водопада у Србији, одмах после водопада на Старој планини.
Количина воде која се слива сада је много мања у односу на раније године захваљујући сушној 2024. години.
Без обзира на то, он очарава својом лепотом и хармонијом звукова.
У непосредно близини водопада налазе се лепи ресторани са свежом пастрмком као и етно штандови са слатким и сланим производима вредних жена овог краја упаковани у симпатичне теглице, флашице и кутијице ручно осликане.
– КРУПАЈСКО ВРЕЛО-
Чаробан призор плавозелене прозирне и мирне воде језера која извире из пећине у подножју планине Бељанице, окружено зеленилом шуме и браном са које се вода слива у слаповима и ствара звук чије се вибрације складно уклапају у мир језерске воде.
Рибњак са пастрмкама које живе у проточној води овог чаробног језера које су стално присутне на менију ресторана у подножју језера.
Велико стабло банане, као неки странац који се заљубио у овај призор и остао ту, дајући пример да је у животу све могуће.
Празник за очи и душу у близини Деспотовца, у срцу Србије.
Наша препорука за све заљубљенике у природу као и за оне који желе да се мало изместе из градске и пословне журбе и релаксирају у најлепшим бојама природе.
МАНАСТИР ГОРЊАК
Mанастир Горњак се налази у долини реке Млаве, између Петровца на Млави и Жагубице, 65 km југоисточно од Пожаревца, односно на 18 km од Петровца ка Жагубици. Изграђен је у периоду од 1376-1380. године као задужбина кнеза Лазара. Судећи по многобројним поменима у историјским изворима, у манастиру се живело без прекида. Од средњовековних грађевина сачувале су се главна манастирска црква, посвећена Ваведењу и капела у пећини, посвећена Светом Николи. По основној архитектонској замисли, горњачка црква припада моравској школи. Ваведењска црква има тролисну основу са куполом. Припрата је накнадно дозидана, као и звоник са тремом. Живопис је слабо очуван, а 1847. године пресликао га је Живко Павловић, сликар из Пожаревца. Бољом очуваношћу одликују се преостале фреске у капели Светог Николе. Познати српски писац, Ђура Јакшић, написао је поему „Пут у Горњак“
23.09.2024.
ДОК ШКОЛА ПОСТОЈИ, СЕЛО НИЈЕ ПУСТО
Чланови нашег друштва су посетом издвојеном одељењу ОШ“Стеван Синђелић“ у Церју реализовали премијерни круг акције „Док школа постоји, село није пусто“. Ова нова наша акција је заснована на посети и сарадњи са школама у којима се школују малобројни ученици као и подршци породицама са децом које живе у планинским и полупустим селима.У Церју смо упознали Ацу, ученика 3. разреда и предшколца Страхињу, који су једини ученици овог издвојеног одељења. Друштво нам је правила и трогодишња Нина са својим млађим братом. За ову дечицу смо припремили пригодне поклоне у виду дидактичких игара и школског прибора.Пријатан боравак у церјанској школи употпунило је дружење са учитељем Марком и родитељима ове деце.Већ после ове премијере схватамо колики је значај постојања школе у неком изолованом селу и шта значи кад из оближњег града свакодневно долази учитељ. Он свакако није само учитељ већ и пријатељ, курир, снабдевач, помоћник, лекар, пекар, апотекар…
18.09.2024.
ЈЕДНОКРАТНА НОВЧАНА ПОМОЋ ЗА КРСТИЋЕ У ЉЕВОШИ
Петочланој породици Крстић Борислава из Љевоше је уплаћена једнократна новчана помоћ у износу од 6.000 динара. Крстићи бораве у изнајмљеној кући и живе од скромне пољопривреде и сточарства. Љевоша је српско повратничко село, 2 километра од Пећке Патријаршије. Исплата једнократне новчане помоћи за наше породице на Косову и Метохији континуирано траје још од 2010.год. чиме ова акција задобија епитет најстарије у Достинику.
3.9.2024.
ПОСЕТА ДОМУ У КУЛИНИ
Чланови нашег друштва су током лета прикупили одређену количину половне гардеробе и након селекције, разврставања и паковања посетили су Дом за смештај одраслих лица у Кулини, где су сет гардеробе уручили корисницима ове установе.
Дoм Кулинa je устaнoвa сoциjaлнe зaштитe чиja je oснoвнa дeлaтнoст смeштaj oдрaслих лицa oмeтeних у мeнтaлнoм рaзвojу стeпeнa тeжe и тeшкe мeнтaлнe oмeтeнoсти. Нaлaзи сe у пoднoжjу Maлoг Jaстрeпцa, у сeлу Кулинa, кao зaсeбнa урбaнa цeлинa, 27 км oд Aлeксинцa и 37 км oд Нишa. Нa oвoj лoкaциjи Дoм дaтирa oд 1953. гoдинe.
Надамо се да ће ова посета наших чланова означити почетак дугорочне сарадње и помоћи овој важној установи.
27.8.2024.
"И ОВДЕ СЕ ЖИВОТ ДОГАЂА" У ТАЧЕВЦУ И ВРЕЛУ
Традиционалну акцију обиласка села на административној линији ка Косову, чланови Добротворног друштва „Достиник “ из Ниша су реализовали посетом селу Тачевац и Врело, која се простиру у побрђу изнад Куршумлијске бање.
Село Тачевац је некада бројило и 500 житеља а данас ту у засеоку Дуги Део, стално живи још само један становник, Марко Драшковић. У кованици старој један век, Марко живи без примања, струје и воде. Како и сам каже упркос тешком животу у овом планинском селу, одлучио је да остане на вековном огњишту својих предака. Ипак овај наш чувар на бранику отаџбине није остао без подршке Топлице и Топличана од којих је током претходног периода добио одређени вид подршке. Трудом бројних удружења из Куршумлије и завичајног удружења Тачевчана Драшковићу је урађен пут до куће у дужини 3 километра, постављен му је соларни панел и замењена спољна столарија на кући. Овом горштаку је уручен сет основних животних намирница и покућства са надом да ће обнова ове столетне куће и домаћинства се наставити.
У Врелу изнад Куршумлијске бање је посећена породица Мирка Јанићијевића, у којој расте други мали једноипогодишњи Марко. Да малобројне породице у Врелу имају перспективу говори и податак да је током ове и претходне године рођено троје беба.
У склопу теренске посете овом крају упознали смо се са знаменитостима Тачевца, изворима Хладна вода и Хајдучка вода у долини Буњачке реке и остацима Марковог манастира.
“ Ово је трећа година по реду како реализујемо ову изузетну акцију, која полако постаје бренд нашег друштва. До сада смо посетили села која леже изнад Мердара, Матарову и Преветицу у куршумлијској општини и Губавце и Малу Браину из општине Медвеђа. Радосни смо што се и Тачевац нашао на мапи посећених села дуж административне линије са Косовом. Наш циљ је да у годинама пред нама обиђемо сва села дуж ове линије. Готово увек по правилу се касније поново враћамо овим породицама и помажемо у решавању неких горућих проблема и што је најважније постајемо пријатељи“ – истиче председник друштва Миљан Стојановић.
Овом приликом шаљемо апел свим институцијама које могу да помогну, како државног тако и невладиног сектора да заједно сви помогнемо овим породицама које су остале решене да живе овде и сачувају своје куће и домаћинства јер ипак је овде бранич Српства, како је то било некада, тако је и сада. – закључује Стојановић.
14.08.2024.
ПРОЛЕЋНИ ИЗЛЕТ НА ВЛАСИНИ И ЗНЕПОЉУ
Традиција се наставља !!!
Прави пролећни мајски дан чланови и сарадници Достиника су провели на излету, у обиласку две суседне пограничне области: Власине у Србији и Знепоља у Бугарској. Планирана маршрута излета била је:
Сурдулица – Трнско ждрело – параклис Свете Петке – манастир Паља – Власинско језеро
Вожња аутопутем преко Грделичке клисуре и Владичиног Хана. На краћу кафе паузу свратили смо у Сурдулицу, у централној пешачкој зони. Прелазак у Бугарску на граничном прелазу Стрезимировци.
На улаз у градић Трн обишли смо параклиса Свете Петке (црква у стени). У овом параклису боравила је велика светица Света Петка почетком 11.века, и у њему се могу видети окамењена погача Свете Петке и њени трагови у камену. До видиковца и крста изнад параклиса воде два пута, заобилазни лакши и преко пећине тежи али искушење је било вредно тога јер легенда каже да ће се испунити жеља ономе ко савлада пећински канал и изађе.
Неколико километара после Трна налази се улаз у Трнско ждрело и почетак пешачке стазе. Трнско ждрело је прелепи кањон реке Јерме, који се налази 5 км низводно од градића Трн у западној Бугарској, у области Знепоље, на планини Руј, 3 км пре поновног уласка Јерме у Србију, код села Петачинци, када се у њу улије Јабланица, њена највећа притока. Постојећа стаза има правац кретања: Трнско ждрело – велики пешачки тунел – мали пешачки тунел – река Јабланица – подељена кућа у селу Банкја. Према договору, стазу смо обишли до првог пећинског тунела.
После повратка у Србију, обишли смо манастир Ваведења у Паљи. Манастир Пресвете Богородице у селу Паља историјски је, духовни и културни бисер српског народа. У предивном крајолику на 950 метара надморске висине, на левој обали реке Паљевице обнавља се светиња непознатог ктитора. Светињу је посетио Свети Сава и баш у њему последњи пут преноћио на тлу своје Србије, на путу за Трново, где се упокојио. На основу археолошких истраживања која су обављена током 2006. и 2007. године утврђено је да манастир потиче из 13. века. Ипак, неки подаци Српске православне цркве указују да светиња потиче из 9. века (тачније 818. године), а да је обновљен у 13. веку. Тада су га по подацима СПЦ обновили Дејановићи, а бугарски егзархисти дозидали су припрату крајем 19. века, тачније после Берлинског конгреса 1878. године.
Манастир је током историје био и мушки и женски, а монаха је у њему било све до балканских ратова. После Првог светског рата у њему није било монаштва, и тако је остало до Васкрса 2016. године, када је обновљена монашка заједница. У манастирској порти су два лековита извора, један за вид а други за нероткиње.
Власинско језеро носи две НАЈ титуле – највеће вештачко језеро у Србији и језеро на највишој надморској висини на нашим просторима. Када томе придодамо златну букву, плутајућа острва и легенду о Црном воденом бику – имамо добитну комбинацију за инспирацију. Све ово смо могли да доживимо на получасовној вожњи катамораном по Власинском језеру. У смирај дана у ресторану Бест је организован ручак и дружење у специјалитетима власинске кухиње.
Повратак у Ниш је био у 22 часа. Власина и река Јерма су нас очарали својим природним лепотама и посебношћу и вратићемо им се врло брзо.
25.05.2024.
ПОРОДИЦИ БЕЛОШЕВИЋ ИЗ ЦРКОЛЕЗА УПЛАЋЕНА ЈЕДНОКРАТНА НОВЧАНА ПОМОЋ
Петочланој породици Жикице Белошевића из Црколеза ( општина Исток) је уплаћена једнократна новчана помоћ у износу од 6.000 динара. У овој породици одраста и школује се троје деце. Једине приходе породица Белошевић остварује од социјалне помоћи и дечијег додатка. Баве се сточарством чиме надоместују недостатак плате.
01.05.2024.
У ЛАПЉЕМ СЕЛУ И СУШИЦИ НА ЦЕНТРАЛНОМ КОСОВУ
У склопу уручења награда са трећег литерарног конкурса Достиников дукат, наши чланови у саставу Миљан Стојановић, Сандра Пантовић, Светлана Јевтић и Владимир Радосављевић су посетили Централно Косово и школе у Лапљем Селу и Сушици.
Прве награде у обе конкуренције су отишле у Лапље Село, Лазару и
Николини Костић, ученицима ОШ“Миладин Митић“ из Лапљег Села. За победничке радове, ово двоје ученика је награђено бежичним слушалицама и иконом Богородице, академски рад наше чланице Сандре Пантовић. Остали ученици награђени су слатким пакетом (Олга Ставрић), наградном књигом (Сташа Станојевић, Василије Дејановић, Андрија Васић). Новчаном наградом у износу од 3.000 дин. је награђена Хелена Дејановић.
У ОШ“Свети Сава“ Сушица смо наградили слатким пакетом Софију Здравковић, наградном књигом Ивону Мицић, Машу и Дуњу Симић.
Радује нас оптимизам који смо видели код наших колега у ове две школе и чињеница да се број ученика повећава из године у годину.
Кишно време између две ове школе искористили смо за посету манастиру Грачаница, задужбини краља Милутина из 14. века.
17.04.2024.
ПОСЕТА СОЧАНИЦИ И ЛЕПОСАВИЋУ НА СЕВЕРНОМ КОСОВУ
У склопу уручења награда са трећег литерарног конкурса Достиников дукат, наши чланови у саставу Миљан Стојановић, Сандра Пантовић, Никола Ракић и Владимир Радосављевић су обишли ОШ“Вук Караџић“ у Сочаници и ОШ“Лепосавић“ у Лепосавићу. У срдачној атмосфери смо се упознали са колегама из поменутих школа као и са награђеним ученицима и том приликом из прве руке чули утиске о Достиниковом дукату обзиром на то да ове две школе од првог конкурса су редовни учесници.
Боравак на северу Косова смо искористили за посету одређеним знаменитим местима попут Музеја Топличког устанка и манастира Светог Јована у Сочаници. По амбијенталној вредности пажњу нам је привукао главни градски трг у Лепосавићу са црквом Св. Василија и спомеником патријарху Павлу.
Из Сочанице награде су примили Теодора Милановић ( сет књига), Неда и Милица Трифуновић ( новчана награда), Лазар Радивојевић, Магдалена Вучинић, Ива Спасојевић, Анђелија Здравковић ( књига).
Из Лепосавића је награђена Ема Игњатовић ( ранац са школским прибором), Нађа Милановић ( књига) и Кристина Савић ( књига).
Са пуно емоција и утисака је данашња Достиникова екипа испунила свој циљ и својим присуством на најбољи могући начин презентовала све циљеве нашег конкурса, који из године у годину, постаје значајна прилика за талентоване ученике из косовско – метохијских школа да покажу своје умеће у креативном писању.
27.03.2024.
УРУЧЕН ПОРОДИЧНИ ПАКЕТ ВЛАСТИМИРУ СТАНКОВИЋУ ИЗ ГОРЊЕГ БУЧУМЕТА
Боравак на територији општине Медвеђа смо искористили за прву посету Властимиру и Светлани Станковић из Горњег Бучумета. Ово двоје супружника живи на безводном кречњачком брду са јединим примањем, пензијом од 15 000 динара. Баве се сточарством колико услови дозвољавају али због недостатка воде, по коју се бурићима спустају у доњи део села и то је изузетно отежано.
Уручили смо им породични пакет основних животних намирница и 25 кг врећу брашна.
06.03.2024.
СЕДМИ КРУГ АКЦИЈЕ „ ПОМОЋ ВРШЊАЦИМА УЗ АДМИНИСТРАТИВНУ ЛИНИЈУ СА КОСМЕТОМ“ У РЕТКОЦЕРУ И НЕГОСАВЉУ
У оквиру седмог круга акције обиласка школа уз линију са Косметом, посетили смо подручна издвојена одељења ОШ“Горња Јабланица“ у Реткоцеру и Негосављу. По први пут смо боравили у овом делу општине Медвеђа. Село Реткоцер, по површини, једно од већих села у овој општини је остало са свега неколико породицама у којима има деце. Једна од њих је и породица Величковић са 11 – оро деце, од којих су три ученице издвојеног одељења школе из Медвеђе.
И Негосавље, село које се налази испред Медвеђе, идући из правца Лебана је са само две ученице.
Свих шест ученица је добило пакете са школским прибором, које су за овај круг наше акције спремили ученици партнерске нишке школе ОШ“Сретен Младеновић Мика“.
У срдачној атмосфери смо провели једно кишовито преподне у Горњој Јабланици и упознали се са колегама из ових издвојених одељења.
06.03.2024.
РЕЗУЛТАТИ ТРЕЋЕГ ЛИТЕРАРНОГ КОНКУРСА "ДОСТИНИКОВ ДУКАТ"
ПРВЕ НАГРАДЕ ИДУ У ЛАПЉЕ СЕЛО, НА ЦЕНТРАЛНО КОСОВО !
Добротворно друштво Достиник расписало је крајем године трећи по реду наградни литерарни конкурс „Достиников дукат“ који је традиционално био намењен основцима из косовско-метохијских школа, са слободом избора врсте књижевног рода на коме ће писати своје радове.
Миљан Стојановић, председник друштва Достиник, истиче задовољство бројем пристиглих радова те да су се неке школе по први пут појавиле и заузеле високо место на коначној листи награђених радова.
„Волео бих да у следећим издањима нашег конкурса видимо школе из свих крајева наше јужне покрајине. Сваке године смо све мотивисанији, с обзиром на то да су чланови нашег друштва углавном просветни радници и веома добро знају шта значи мотивација у школи. Кроз овогодишње радове смо видели да ментори у косовско – метохијским школама све више раде са својим ученицима на плану креативног писања.“
Многи познати писци и велики умови говорили су и писали о мајкама, о том бићу које је најсличније Богу, као што је рекао велики Николај Велимировић. Баш због тога, Добротворно друштво “Достиник“ је ове године за свој литерарни конкурс изабрало тему: „Цео свет стане у срце моје маме“. Овај конкурс добија све већи значај што показује број пристиглих радова из разних школа широм Косова и Метохије (Угљаре, Лепосавић, Обилић, Клокот, Ранилуг, Липљан, Сочаница, Прилужје, Грачаница, Сушица, Црколез, Зубин Поток, Бабин Мост, Граце, Доња Брњица, Горња Гуштерица…). Највише радова је послала школа из Лапљег Села.
Дванаесточлани жири овогодишњег литерарног конкурса није имао нимало лак задатак, али је уживао у њему. Ученици млађег, као и ученици старијег узраста показали су своју креативност, а пре свега заједничку мисију – да нам прикажу колики је значај МАЈКЕ, не само у њиховим животима, већ у животу сваког од нас. Њихови радови задивљују, инспиришу, мотивишу и чине поносним све нас. Неки су нас насмејали, неки су измамили сузе, али оно што прожима све радове је огромна емоција и чињеница да су мајке одлучне, борбене, несаломиве… Баш као што је речено у једном од награђених радова:“ У загрљају њеном, осетила сам снажне откуцаје њеног срца, тог и таквог срца које раније нисам могла ни да чујем ни да осетим…“
Сигурна сам да је свако од жирија осетио те снажне загљаје и то срце које заправо куца у сваком од нас – истиче Марија Глиџић, представница овогодишњег жирија.
РЕЗУЛТАТИ КОНКУРСА
Категорија – I – IV разред
ПРВА НАГРАДА
БЕЖИЧНЕ СЛУШАЛИЦЕ / ИКОНА БОГОРОДИЦЕ (РАД АКАДЕМСКОГ СЛИКАРА САНДРЕ ПАНТОВИЋ)
Лазар Костић, II разред, ОШ“Миладин Митић“ Лапље Село, ментор: Александра Николић.
ДРУГА НАГРАДА
РАНАЦ СА ШКОЛСКИМ ПРИБОРОМ
Ема Игњатовић, IV разред, ОШ“Лепосавић“ Лепосавић, ментор: Санела Игњатовић.
ТРЕЋА НАГРАДА
НАГРАДНИ СЕТ КЊИГА
„Пет пријатеља“ – Инид Брајтон ( сет од 4 књиге)
Давид Митровић, II разред, ОШ“Вук Караџић“ Прилужје, ментор: Зорица Минић.
НОВЧАНА НАГРАДА – 3.000 динара.
Јана Босанац, III разред, ОШ“Свети Сава“ Племетина, ментор: Марија Костић Босанац.
Хелена Дејановић, III разред, ОШ“Миладин Митић“ Лапље Село, ментор: Сузана Јакшић Андрић.
Алекса Димић, IV разред, ОШ“Свети Сава“ Граце, ментор: Невенка Томазинић.
Стефанија Стоиљковић, II разред, ОШ“Свети Сава“ Клокот, ментор: Сузана Перић.
НАГРАДА „СЛАТКИ ПАКЕТ“
Егзона Гаши, II разред, ОШ“Бранко Радичевић“ Обилић, ментор: Јована Дејановић.
Христина Данчетовић, III разред, ОШ“Милан Ракић“ Бабин Мост, ментор: Бобана Ристић.
Благоје Стаменковић, IV разред, ОШ“Вељко Дугошевић“Доње Кормињане, ментор: Јован Цветковић.
ПОЈЕДИНАЧНЕ НАГРАДНЕ КЊИГЕ –
– Нађа Милановић, IV разред, ОШ“Лепосавић“ Лепосавић, ментор: Марија Милановић.
– Данијела Станишковић, III разред, ОШ“Свети Сава“ Граце, ментор: Невенка Томазинић.
– Вања Богдановић, II разред, ОШ“Свети Сава“ Клокот, ментор: Сузана Перић.
– Сафета Цуроли, III разред, ОШ“Бранко Радичевић“ Обилић, ментор: Марија Милосављевић.
– Доротеа Стоиљковић, II разред, ОШ“Свети Сава“ Клокот, ментор: Сузана Перић.
– Емилија Павић, II разред, ОШ“Свети Сава“ Клокот, ментор: Сузана Перић.
– Урош Станишковић, IV разред, ОШ“Свети Сава“ Граце, ментор: Невенка Томазинић.
Категорија – V – VIII разред
ПРВА НАГРАДА
БЕЖИЧНЕ СЛУШАЛИЦЕ / ИКОНА БОГОРОДИЦЕ (РАД АКАДЕМСКОГ СЛИКАРА САНДРЕ ПАНТОВИЋ)
Николина Костић, VIII разред, ОШ“Миладин Митић“ Лапље Село, ментор: Љубинка Маринковић.
ДРУГА НАГРАДА
РАНАЦ СА ШКОЛСКИМ ПРИБОРОМ
Лука Трајковић, VII разред, ОШ“Кнез Лазар“ Горња Гуштерица, Ментор: Гордана Симић.
ТРЕЋА НАГРАДА
НАГРАДНИ СЕТ КЊИГА
„Бунтовник и апостол“
„Лепоте и чуда Париза“
„Лирика“ – Раде Драинац ( сет од 3 књиге)
Теодора Милановић, VII разред, ОШ“Вук Караџић“ Сочаница, ментор: Бранка Јовановић.
НОВЧАНА НАГРАДА – 3.000 динара.
Андреа Симић, V разред, ОШ“Угљаре“ Угљаре, ментор: Јелена Ивановић.
Неда и Милица Трифуновић, V разред, ОШ“Вук Караџић“ Сочаница, ментор: Александра Јовичић Ђиновић.
НАГРАДА „СЛАТКИ ПАКЕТ“
Олга Ставрић, VIII разред, ОШ“Миладин Митић“ Лапље Село, ментор: Љубинка Маринковић.
Марија Миладиновић, VIII разред, ОШ“Димитрије Прица“ Доња Брњица, ментор: Саша Јовановић.
Софија Здравковић, VIII разред, ОШ“Свети Сава“ Сушица, ментор: Наташа Поповић.
ПОСЕБНА НАГРАДА ЖИРИЈА – наградна књига и слика (ликовни рад аут. Живкице Поповић)
Александра Белошевић, V разред, ОШ“Јединство“ Црколез, ментор: Рајна Дабижљевић